Da li možemo biti brižni ako nismo samo-saosećajni?

Postoji jednostavna vežba koju volim da radim na radionicama: tražim od učesnike da napišu pozitivne želje sebi i drugima iz grupe. Ono što se u većini slučajeva desi tokom ove vežbe jeste da ljudi zaborave da napišu želje sebi ili ih ostave za kraj, pa na kraju  vežbe zbrzaju i napišu par stvari bez puno razmišljanja. 

Pre nego što sam počela da praktikujem ovu vežbu na radionicama, verovala sam da nema mnogo ljudi koji nisu brižni prema sebi i koji su samokritični. Pošto sam bila pod utiskom rezultata ove vežbe, zapitala sam se, da li mi zaista možemo biti saosećajni i brižni prema drugima, ako nismo samo-saosećajni? Odnosno da li te pozitivne želje mogu biti usmerene ka drugima, ukoliko nisu najpre usmerene prema nama samima?

Razlika između saosećajnosti i samo-saosećajnosti

Bitno je shvatiti da su termini samo-saosećajnost i saosećajnost podjednako bitni i itekako povezani. Glavna razlika između njih je objekat same saosećajnosti, odnosno da li je usmerena ka drugima ili ka nama samima. Dalaj Lama je rekao: “Bitno je voleti sebe. Ako ne volimo sebe, kako možemo voleti druge? Izgleda da kada ljudi pričaju o saosećajnosti smatraju da ona zahteva potpuno zanemarivanje svojih interesa, da naši interesi moraju biti žrtvovani. To nije slučaj. Zapravo, iskrena ljubav treba biti usmerena prema samom sebi”

Koliko smo samo-saosećajni smatram da možemo proceniti tako što ćemo slušati naše unutrašnje dijaloge, koji često mogu biti izuzetno samokritični, osuđujući, strogi i neobzirni. Pogotovo kada iskusimo neki neuspeh, kada napravimo grešku, kada smo ranjivi i povređeni. Tada “istina” o nama, koja dolazi iz naše glave, često postaje nepodnošljiva. 

Kako biste se odnosili prema prijatelju, partneru, članu porodice koj se nalazi u teškoj životnoj situaciji? Ako vam je prijatelj povređen, kao što ste i vi povređeni, da li biste mu govorili iste reči koje govorite sami sebi u svojoj glavi? Ili biste imali više razumevanja i saosećanja? 

Tri elementa samo-saosećajnosti 

Kristin Nef, trener samo-saosećajnosti i istraživač ističe tri elementa samo-saosećajnosti: Nežnost prema sebi, Čovečnost i Majndfulnes. 

Nežnost prema sebi znači da smo već nežni, empatični i blagi prema sebi kada se osećamo neadekvatno, nekompetentno, umesto da ignorišemo naš bol i bivamo samokritični. 

Čovečnost se odnosi na odupiranje tendenciji da se izolujemo kada se susrećemo sa nedaćama i kada smo pod stresom. Ranjivost, mane i bol su ono što nas čini ljudima.  Treba vežbati da u teškim trenucima podsećamo sami sebe da, baš kao i svi na svetu, i mi imamo naše uspone i padove, jer smo ljudi. 

Majndfulnes nam pomaže da sagledamo i primetimo naše misli, osećanja, bila ona prijatna ili neprijatna, bez osuđivanja i tako da se ne identifikujemo sa njima i da nas ista ne obuzmu. Naša osećanja i naše misli nas ne definišu kao ličnosti.

Na kraju ovog dana, možete probati da napišete sami sebi, saosećajno, prijateljsko: pismo, pesmu, priču, želje sebi samima. Budite kreativni, maštoviti i pre svega, budite samo-saosećajni. 

Procitajte i kako mindfulness utice na stres

Stay Connected & Level Up Your Leadership with Bujoo!

Craving for more wisdom on leadership and team building? Sign up for our newsletter now and enjoy weekly nuggets, invigorating exercises, enlightening podcasts, and inspiring stories — your toolkit for becoming a better leader awaits.

Thank you for Signing Up

1,true,6,Lead Email,2