Dnevnik jednog Mindfulness praktičara ili kako vežbati ne prosuđivanje

Sigurna sam da ste se već upoznali sa 9 mindfulness stavova, u slučaju daniste, ovde možete da saznate više o njima:
https://bujooeducation.com/academy/devet-mindfulness-stavova/

Svako od nas, u većoj ili manjoj meri, sreće se sa raznim izazovima, a nekad čak i teškoćama u praktičnoj primeni osnovnih stavova u mindfulness-u. Iako sam više stavova prepoznala kao izazovne za primenu u praksi, opredelila sam se za jedan koji ću svesno praktikovati u toku nedelju dana. To je bio prvi – Ne osuđivati.

Prva dva dana su protekla poprilično uspešno, ali sam zato trećeg dana poklekla i u velikoj meri osuđivala sve što mi se tog dana našlo na putu.
I smatram da je to u redu. Nismo se naučeni rodili ni sa jednom veštinom, čitava poenta i jeste u vežbanju. Ono što je meni pomoglo u takvim trenucima i što sam smatrala kao napredak je to što sam ipak uspela da osvestim situacije u kojima osuđujem, čak iako sam ih primetila nekoliko sati ili čak i dana nakon samog osuđivanja. Uočavanje takvog ponašanja, pa makar se dogodilo i znatno kasnije, značajno je, ne samo zato što smo uspeli da ga prepoznamo, već i jer smo sada njega svesni i trudimo se da ga u budućnosti ponavljamo što je češće moguće, a mozda i uopšte ne ponovimo, ukoliko budemo redovni u praktikovanju mindfulness-a.

Uglavnom, zaključila sam da ponašanje drugih nije u mojoj kontroli, samim tim ne treba da dozvolim da njihove reakcije ili ponašanja utiču na mene, niti da se upuštam u njihovo prosuđivanje. Ne znam kako je drugima, ne znam kakve problem ili brige imaju, jesu li imali težak dan na poslu, da li su zdravi, jesu li im svi u porodici dobro, da li su se možda posvadjali s partnerom ili s komšijom, možda su povređeni ili ih nešto boli. Sve su to razlozi koji mogu dovesti do različitih reakcija i ponašanja, a koji meni (kao nekom ko prosuđuje), ostaju skroz nepoznati i samo to (pr)osuđivanje čine beskorisnim. Umesto toga, trebalo bi jednostavno primetiti kad druge osuđujemo i nakon toga tu osudu otpustiti, jer najverovatnije nije ni osnovana, a ni nama samima ne donosi ništa dobro.

Nakon toga nastavila sam uglavnom uspešno da primenjujem prvi stav, ali zapazila sam i nešto novo – osuđivanje sebe. Iako sam mislila da nisam osoba koja je sklona da osuđuje sebe, pošto se uvek trudim da vežbam pozitivan samogovor, u toku sprovođenja ove vežbe primetila sam samoosuđivanje, pogotovo oko onih stvari koje bi trebalo da radim, a ne radim ih ili ukoliko ne radim ništa što me čini produktivnom. Međutim, mindfulness je jedna sjajna praksa koji nije čarobni štapić, ali može da pruži rešenja za različite izazove. Više o tome kako prestati sa samoosuđivanjem i kako utišati unutrašnjeg kritičara u nekom o narednih tekstova koji će biti na temu svesnog samosaosećanja.

Autor: Lidija Ivanović

Procitajte i kako vezbati svesno samosaosecanje

Stay Connected & Level Up Your Leadership with Bujoo!

Craving for more wisdom on leadership and team building? Sign up for our newsletter now and enjoy weekly nuggets, invigorating exercises, enlightening podcasts, and inspiring stories — your toolkit for becoming a better leader awaits.

Thank you for Signing Up

1,true,6,Lead Email,2