Ko stoji iza Mindfulnesscorner-a – nešto više o meni

Ovo je deo moje priče iz predstojećeg priručnika o Mindfulness-u i Samo-saosećanju.

Kao dete su me nazivali  pričalicom koja ne zaklapa, preosetljivom, isterivačem pravde, duhovitom, inteligentnom, a početkom tridesetih i  ambicioznom, posvećenom i inovativnom. One druge strane mene, ne tako privlačne koje sam pokušala da sakrijem gotovo celog života od drugih bi vam rekle i da sam nesigurna, uvredljiva, naporna, perfekcionista sa prevelikom potrebom za tuđom potvrdom sopstvene vrednosti i udovoljavanjem drugih. Imam problem sa poverenjem u druge i prepuštanjem kontrole. 

Od svojih srednjoškolskih dana sam volontirala u različitim organizacijama.  Moja volonterska praksa se odnosila na tematike koje su se ticale prevencije narkomanije, polno-prenosivih bolesti, samoubistva da bih se kasnije  usmerila na rad sa osetljivim grupama, u oblastima neformalnog obrazovanja, organizacije kampova, besplatnih obrazovnih sadržaja i još ka mnogim drugim oblastima koje su mi pomogle da razvijam svoje veštine u radu sa ljudima i obrazovanju. Nekada mislim da me je epitet preosetljive u mlađim danima, terao da dokažem sebi da mogu da radim sa izuzetno “teškim” ljudima i da imam “stomak” da slušam i izuzetno teške životne priče i sudbine drugih. Stoga i u društvu bliskih ljudi preuzimam uloge drugarice savetnice. 

Studije pedagogije mi nisu davale praktično znanje, te sam odlučila sama da ga steknem, najpre da bih uvidela šta je to nešto što ja volim da radim i u čemu sam dobra. Sa druge strane moj temperament i karakter je oduvek nekako bio aktivistički nastrojen, otkako znam za sebe težila sam nekim promenama i unapređenju sredine u kojoj sam odrastala, pokretanju stvari i borbu za tamo neku daleku pravdu i jednakost, koja je u tim mojim mlađim godinama bila postavljena na vrlo idealističkim shvatanjima sveta. Još u osnovnoj školi sam pokrenula školski časopis, bila deo parlamenta i  predsednik razreda. Nisam bila među omiljenima u razredu, niti kao neko popularno dete, jednostavno sam imala hrabrosti da kažem kada nešto nije bilo u redu, da stanem na stranu onih slabijih  i posedovala sam unutrašnju motivaciju da učinim stvari oko sebe boljim nego što jesu.To su i drugi znali da prepoznaju u meni.

Kada se prisetim sebe u  desetogodišnjem periodu mog života od srednje škole do završetka fakulteta, sva moja energija je bila usmerena ka drugima. Mnogima nije bilo jasno čemu to volontiranje i zašto baš toliko, ali ja sam u tome zaista uživala. Uživala sam u druženju, upoznavanju ljudi i otkrivanju sveta kroz druge ljude i odnose koje sam gradila sa njima. Nisam to radila da bih skupljala crtice za svoj CV ili da bih pokazala drugima svoju veliku humanost. Jednostavno pomaganje ljudima i volontiranje je postao moj način života. Osećala sam se toliko dobro kada bih znala da sam učinila nešto dobro za druge i da sam nekim svojim malim naporom uradila nešto dobro za društvo u kom sam odrastala. 

Po završetku master studija sa 24 godine otišla sam u Sloveniju. Tamo sam provela godinu dana radeći u okviru jednog omladinskog centra u malom mestu blizu Ljubljane. Može se reći da je to bila godina kada su stvari počele da se menjaju za mene na nekom dubljem psihološkom nivou. Tamo sam otišla kako bih usavršila svoje veštine učitelja, trenera, fascilitatora, jer je to bila oblast u kojoj sam želela da se okrenem u svojoj daljoj karijeri. Osmišljavala sam i vodila program interaktivnih radionica za mlade na najraznovrsnije teme od motivacije, časova ćirlice pa sve do tema vezanih za prevenciju samoubistva i dramskih radionica.

 Promena mesta boravka i oslanjanje više  na samu sebe i svoje resurse, samoća i prilagođavanje životu u novoj zajednici su me primorale da se usmerim više na sopstveni unutrašnji svet. Svet koji nije podrazumevao samo rad sa drugima i kontakte sa drugima, već i prisniji i bliži odnos sa samom sobom. A to je za mene bila nepoznanica.

Tamo u Sloveniji sam otišla  na Mindfulness radionicu koja je bila sestrin poklon za moj 25-ti rođendan. Moja očekivanja od ove radionice su bila da će mi pomoći da usavršim svoje profesionalne komptencije. Već nakon prvih 15 minuta uvidela sam da se nećemo baviti našim profesionalnim kompetencijama, već nama samima.

Nikakva eureka se nije desila na ovoj radionici, niti bilo kakva transformacija mene kao ličnosti. Jednostavno ono što se javilo jeste samo neki osećaj da nešto nije u redu, odnosno da ja ne znam kako da se okrenem ka sebi, usmerim na sopstveni unutrašnji život, jer bi to onda možda značilo da treba duboko da preispitam način na koji sam vodila sopstveni život, kakvi su bili moji odnosi i koliko živim u skladu sa onim što mi je istinski vredno i što je u skladu sa mnom. Slika mene kao ličnosti koju sam gradila i u koju sam verovala se počevši od tada, polako počela narušavati, a ja jednostavno nisam želela da  je se odreknem.  Stoga je moj proces upoznavanja sa Mindfulness-om bio bolan, a samim tim i više nego potreban.

Nakon toga usledio je jedan period od 6 godina posvećen menjaju sopstvenih vrednosti, odnosa, obrazca, očekivanja od sebe i drugih. Taj period i dalje traje i iskreno, mislim da će trajati zauvek. Mi se iznova i iznova menjamo kao ličnosti. Događaji, druge osobe, porazi, uspesi nas menjaju kao ljude, i na putu sopstvenog rasta nema krajnje destinacije i jednog krajnjeg zaključka i jedne apsolutne istine, jer već sutradan se može desiti nešto što će tu našu istinu opovrgnuti.

Drago mi je da sam imala hrabrosti da se prepustim tom putu, bilo je opiranja, pravljenja 3 koraka unapred pa onda dva unazad, naglih padova i naglih povrataka na površinu. Nije me samo Mindfulness praksa pratila na tom putu, upoznala sam se i sa brojnim drugim pravcima, praksama koje su postale deo mog rada i vrednosti u koje verujem. A sada iz ove perspektive znam da je sve počelo sa Mindfulness-om, sa tim prvim korakom kada sam bila spremna da zavirim u svoj unutrašnji svet i povežem se sa sobom. Kada sam naučila da se povežem sa sobom, moji odnosi su se radikalno i menjali, a samim tim sa gubitkom jedne i dolaskom druge osobe u moj život, rasla sam i ja kao čovek, kao učitelj i kao prijatelj najpre sebi, a onda i drugima. 

Stay Connected & Level Up Your Leadership with Bujoo!

Craving for more wisdom on leadership and team building? Sign up for our newsletter now and enjoy weekly nuggets, invigorating exercises, enlightening podcasts, and inspiring stories — your toolkit for becoming a better leader awaits.

Thank you for Signing Up

1,true,6,Lead Email,2