To je problem sa stavljanjem drugih na prvo mesto – naučili smo ih da smo mi na drugom

“Ako treba da biraš između ogorčenosti i krivice, biraj krivicu. Ogorčenost ubija dušu. ” Gabor Mate

Nedavno sam to pročitala u knjizi Gabor Matea. Dugo sam razmišljala o tome. O ogorčenosti. Ogorčenost je postala deo mog života poslednjih godina. Ništa me nije više unesrećilo od te ogorčenosti za koju nisam znala odakle dolazi. Svi su me nervirali. Ljudi kako razmišljaju, šta rade, u šta veruju. Njihovi lažni sistemi vrednosti, sebičnost, licemerje, lažna predstavljanja ili pak arogancija i sakrivanje iza uloge, profesije, titule…Nisam znala od čega mi je više muka, od lažnih spiritualnih gurua koji su vam prosipali neku mudrost po socijalnim mrežama i neke stilove života koje mi obični smrtnici ne možemo da dosegnemo…ili pak svi oni ljudi od “nauke” koji bi se krili iza statusa, uloge i koji bi se ponašali kao entiteti bez ličnog čovečnog stava koji je jedino smeo da bude naučno potkovan.

U običnom svakodnevnom životu išli su mi na živce svi oni bez empatije, osećaja…Oni koji su vam pametovali, delili packe i pravili se da sve najbolju znali. Ja, kao neko ko je voleo ljude i birao je svesno profesiju rada sa ljudima, imala sam fazu kada ljude nisam mogla da smislim.

Nedostatak ličnih granica, tendencija udovoljavanja drugima u meni je vremenom stvarala prazninu, iscrpljenost i zasićenost svim onim što sam radila…Počela sam da budem cinična, ogorčena, da ne govorim šta mislim, samo klimam glavom, smeškam se ili bih se totalno izolovala u odnosu na ljude jer mi ih je bilo dosta…

Odričemo se sebe, zarad drugih

Dugo sam mislila da meni nešto svet duguje da moj trud, rad, zalaganje i autentičnost treba da se isplati. Danas ne znam ni sama ni u kom smislu sam očekivala da ta potvrda ili pak priznanje dođe. Stalno sam čekala na potvrdu od drugih sopstvene vrednosti. Stalno sam čekala da mi drugi daju ono što je meni potrebno, nesvesna šta je to nešto što meni u stvari treba. Danas sam svesna da ta potvrda, priznanje ne treba ni od koga da dođe već najpre od nas samih,

Ogorčenost je često posledica prevelikog udovoljavanja i odricanja sopstvenih potreba i onoga ko smo, zarad drugih. Od ranih dana ja sam istrenirala sebe da prepoznajem tuđe potrebe i osećanja i da druge nesvesno postavljam na prvo mesto. To ide lako kada ni ne znate šta vama lično treba, pa onda drugi predstavljaju vaš putokaz. Kada sam postala Mindfulness trener ubedila sam sebe da ja sada moram da odajem sliku nekog ko je uzor određenog načina života, razmišljanja, ponašanja…a to nije bilo u suštinskom skladu onoga ko sam ja u stvari i kako sam ja duboko u sebi sebe videla. Odustala sam od sebe same zarad nekog mišljenja većine, nekih očekivanja, idealno kreirane slike koju sam pokušavala da dosegnem ne znam ni sama zbog čega.

U trenucima kako sam išla dublje i dublje u sebe samu, uvidela sam da ono što me je sprečavala kontinuirano da dođem u kontakt sa onim ko sam i šta mi treba jeste krivica. Krivica je bila moj glavni kamen spoticanja. Stalno sam se osećala krivom ukoliko bih rekla da nešto ne mogu, neću, ne želim ili ukoliko bih u odnosu sebe i svoje potrebe postavila na prvo mesto. Bila sam spremna da pristanem na sve samo da se ne suočim sa tim užasnim osećajem krivice i straha od napuštanja, posramljivanja ili kao neke kazne ako ne ispunim ono što se od mene traži i očekuje.

Pravo da biramo sebe

Tako da sam ja poslednjih godinu dana počela jasno i glasno da se suprotstavljam svemu onome što ide protivno mojim vrednostima, integritetu onome ko sam ja i u šta verujem, onome kako se ja osećam i šta je meni potrebno. Prestala sam da skačem na svaki mig, emocionalno uslovljavanje, suptilna prebacivanja krivice ili pak pasivno-agresivne prozivke. Nema zaista vremena za to. Nemam vremena u svom život da budem ogorčena. Ne želim da trujem sopstvenu dušu sa trpljenjem stvari koje mi ne prijaju, ne leže i nisu u skladu sa onim ko sam. Nemam vremena, snage i volje da više ikada dozvolim sebu da gazim sopstvenu vrednosti zarad uzdizanja tuđe vrednosti preko moje grbače. Kada se pokolebam i nisam sigurna da li radim pravu stvar odgovorim osobi da mi treba vremena da dobro razmislim i promislim o datoj situaciji ili problemu jer imam to pravo. Kao što imam pravo i da se predomislim, promenim odluku i napravim drugi izbor ako me prethodni izbor na neki način ugrožava ili mi jednostavno više ne paše.

Imam pravo da dišem slobodno u sopstvenom telu koje nije opterećeno lancima ogorčenosti i praznine.

Imam pravo da izaberem sebe.

Osoba sa kojom ležem i budim se svakoga dana sam ja sama. Došlo vreme je da toj osobi odam poštovanje.

Photo by Rahul Jain on Unsplash

Procitajte i Odu hrabrima i iskrenima

Stay Connected & Level Up Your Leadership with Bujoo!

Craving for more wisdom on leadership and team building? Sign up for our newsletter now and enjoy weekly nuggets, invigorating exercises, enlightening podcasts, and inspiring stories — your toolkit for becoming a better leader awaits.

Thank you for Signing Up

1,true,6,Lead Email,2