Kako vi možete početi sa vežbanjem svesne pažnje na radnom mestu?

Većinu ljudi u početku razočara kada se upoznaju sa nekim od Mindfulness vežbi činjenica da su te vežbe naizgled izuzetno jednostavne, a nekima čak i prilično dosadne. Mnoge to može da spreči da se uopšte upuste u treniranje svesne pažnje pogotovo ako se suočavate sa nečim kao što je hronični stres ili sagorevanje. Većina nas razmišlja da su potrebna komplikovana rešenja za komplikovane probleme. Znate i sami da vam se verovatno mnogo puta u životu do sada pokazalo da to uopšte ne mora da bude tako. Nemojte da vas zavara jednostavnost Mindfulness-a. Upravo u jednostavnosti ove prakse leži njena težina.

Evo nekoliko smernica kako da počnete:

• Postoji nekoliko pitanja pomoću kojih možete da se uzemljite i budete prisutni u trenutku. Kojije zadatak na kom radite? Šta se dešava oko vas; ko je prisutan u prostoriji u kojoj ste, kakve zvukove čujete oko sebe? Šta ste do sada postigli/uradili? Odvajanje vremena da posmatrate sebe i svoj rad će vas usmeriti i podići koncentraciju.
• Kada se suočavate sa stresnom situacijom na poslu, donošenjem važnih odluka možete izdvojiti minut ili dva da se povežete sa svojim telom, disanjem i zvukovima koje možete da čujete oko sebe.
  Počnite sa fokusom na zvukove, zatim disanje i na kraju telo. Ova vežba traje onoliko koliko vama prija i koliko vam je potrebno. Ona umiruje vaš nervni sistem i automatske reakcije borbe i bega koje vas često povuku u impulsivne i nepromišljenje reakcije i ponašanja. Možete pauzu za ručak iskoristi da potpuno svesno jedete bez gledanja u telefon ili kompjuter (sa fokusom na čulo ukusa i mirisa). Možete svesno šetati i usmeriti pažnju na svaki korak koji pravite (fokus na trenutku kada stopala dodiruju pod/zemlju).
• Izbegavajte multitasking i probajte da obavljate jednu po jednu aktivnost potpuno svesno, iako vam pažnja luta, primetite to i vratite je blago nazad na aktivnost koju obavljate, bez kritikovanja sebe što ste “odlutali”, samo vratite fokus (nedavno sam pročitala temu jednog istraživanja da nam multitasking prija jer nam daje osećaj da smo produktivniji iako u realnosti ne daje tako dobre rezultate kao što bismo mi želeli).

Probajte vežbu: Prostor za disanje!

Postoje tri osnovna koraka u ovoj vežbi.
Možda ćete ih lakše zapamtiti koristeći skraćenicu AGE:

• Awareness (Svesnost): iskoračite iz svog automatskog načina reagovanja u datim stresnim situacijama i upitajte sebe: „Gde sam ja?“;„Šta se dešava sada?“ Cilj je da usmerite svoju pažnju na svoje misli i razmišljanja, osećanja koja su možda prisutna u grlu, stomaku ili grudima i telesne senzacije, bez potrebe da ih promenite. Samo ih primećujete takve kakve su u datom trenutku. Takođe, možda možete reći sebi nešto podržavajuće, npr. „Hajde da osetim ovo“, stavljajući ruku na grudi ili stomak.
• Gathering (Okupljanje): sledeći korak je usmeravanje pažnje na samo jedan fokus (disanje). Naš um kontinuirano ima tendenciju da luta, da  je „zauzet“ i nefokusiran. Kada se fokusiramo samo na jednu stvar, to može da nam pomogne dadovedemo svoj um u sadašnji trenutak. Primećujte kakvo je vaše disanje, kakve su senzacije u telukada udahnete i izdahnete.
• Expanding (Širenje): poslednj i korak nas poziva da fokusiramo našu pažnju na disanje i telo kao jednu celinu. Ovo nam daje širu svesnost sadašnjeg trenutka, posebno jer je naša pažnja fokusirana na naše misli, uz malo svesnosti kako misli utiču emotivno i fizički na nas.

Pokušajte da usmerite pažnju na celo telo od stopala pa sve do vrha glave. I recite sebi: „U redu je šta god da trenutno osećam“.